Belgijski ovcar malino:
PorekloPredak belgijskoga ovčara je Canis familiaris, predak svih ovčarskih pasa. Rasa je zvanično "rođena" između 1891. i 1897. godine, dok su prvi belgijski ovčari registrovani 1901. godine.Građa telaBelgijski ovčar se od nemačkog ovčara, razlikuje po nešto manjoj građi. Telo je četvrtastog oblika i mišićavo. Lice i nos su crni, a oči su sitne i tamne boje. Uši su trouglastog oblika visoko postavljene na glavi. Rep mu je dugačak.DlakaMalinoa je prepoznatljiv po crvenkasto - smeđoj boji dlake i crnoj masci na licu. Dlaka mu je kratka sa gustom poddlakom i otporna na vodu. Nešto duža je oko vrata, na repu i na zadnjoj strani bedara.KarakterOvo je vrlo inteligentan pas, koji zahteva strpljivog vlasnika, punog razumevanja. Kako je belgijski ovčar Malinoa radni pas, potrebno mu je jako puno vežbanja, igre i kretanja. Karakteristično je za rasu da sazrevaju tek sa dve godine i zato prema njima treba biti strpljiv, pažljiv i nežan. Voli društvo, odan je i veran svom vlasniku, odličan pas čuvar i pas tragač. Odlikuje ga velika radoznalost i upornost pa želi učestvovati u svemu što se oko njega dešava. Privržen je svim članovima porodice u kojoj živi, ali se posebno vezuju za jednog člana.
Dogo Argentino (argentinski pas)
Dogo argentino ili argentinski pas je razvijen u Argentini zbog lova, pre svega, na krupnu divljač, kao što su divlje svinje i pume.Tvorac rase je Dr. Antonio Nores Martinez, koji je želeo da napravi neustrašivog pratioca i čuvara. Prvi dogo argentino je nastao 1928. Rasa je počela da se formira od borbenog psa Kordobe koji je inače nastao ukrštanjem Mastifa, engleskog Buldoga, Bul Terijera i Boksera. Na pomenutu osnovu dodavane su različite rase, da su se dobile najrazličitije karakteristike, a sve u cilju formiranje "savrsenog psa". Dogo argentino sadrži krv sledecih rasa, nemačke doga pre svega zbog veličine, boksera zbog energičnosti i okretnosti, španski mastif je dao jak skelet, Buldog je tu zbog jakih grudi i držanja, Bul Terijer kao pas koji je praktično neosetljiv na bol, belo krzno je dobio od Pirinijeskog mastifa, za čulo mirisa zaslužan je Pointer dok je Irski vučji hrt doneo instikt lovca, snagu vilice je pojačala Bordoška doga.Od samog starta, veoma se davalo na značaju neutralizovanje agresivnosti borbenog psa Kordobe, tako da današnje linije imaju neuporedivo manju agresivnost u odnosu na svog pretka.Dogo Argentino je veliki, kratkodlaki i veoma mišićav pas. Čisto bele boje i ponekad sa crnom flekom na oku. Prema standardima, mužjaci su 60cm-68cm, dok su ženke nešto manje 60cm-65cm.Slično kao Dalmatinac, beli bokser ili beli bulterijer, može se desiti gluvoća koja je povezana sa pigmentom. Gluvoća moze da bude delimična ili potpuna. Ipak, studije su pokazale da ukoliko se vrši pravilna selekcija i ako se ukrštaju samo potpuno zdravi primerci, velika je verovatnoća da ni štenci neće imati nikakavih problema sa sluhom. Displazija kukova je takodje čest problem sa kojim se susrece dogo argentino.Dogo argentino su lovci na krupnu divljač, takodje mogu da se koriste u akcijama spasavanja, kao službeni i vojni psi.Veoma su tolerantni prema deci, posebno ukoliko se od najranijih dana socijalizuju i navikavaju na život sa porodicom. Prema drugim psima mogu da budu veoma neprijateljski raspoloženi, pogotovu ako od najranijeg doba nisu navikavani za druzenje sa ostalim psima. Veoma su dobri čuvari i odlicno čuvaju prostor. Standardni životni vek dogo argentino je 12-14 godina.Dogo argentino je zabranjen u nekim zemljama kao sto su Ukrajina, Island, Australija i Singapur. U Velikoj Britaniji je potrebna posebna dozvola za čuvanje dogo argentina. Takodje u Sjedinjenim Americkim Drzavama, postoje države u kojima zakon zabranjuje ili ograničava držanje dogo argentino.
Cane Corso
POREKLO Cane Corso potiče iz Italije. Nastao je od ''Canis Pugnas'' ( stari Rimski Molos ) i predstavlja lakšu verziju koja je korišćena za lov na krupnu divljač i kao ''pomoćnik'' u borbama. U Italiji je godinama dragocen i veran pratioc. Koristili su ga i za čuvanje imovine, stoke i naravno ljudi. Ime mu potiče iz latinskog jezika i znači "čuvar zaštitnik". TEMPERAMENT Cane Corso je pas stabilnog temperamenta koji požrtvovano voli svoju porodicu. Aktivan i dobroćudan sa jedne strane, a nezamenljiv kao pas čuvar sa druge strane. Zaštitnički je raspoložen, a pritom blag i pitom, veoma privržen vlasniku. Odlično se slaže sa decom. Prema njima je nežan i čini se svestan njihove nevinosti i bespomoćnosti. Veoma je inteligentan i lako se dresira. Nikada neće odlutati od kuće, uvek je u blizini vlasnika . Nikada ne traži kavgu i ne započinje je ali i ne preza od drugih pasa. Zahteva vlasnika ''čvrste ruke'' . Pošto zna da bude agresivan prema strancima i drugim psima, treba ga pažljivo socializovati još od steneta. Dresirani Cane Corso je pokoran i odgovoran pratioc. Sumnjičav ali u prisustvu vlasnika tolerantan prema strancima. Divan je prema članovima porodice. Veoma je druželjubiv i potrebno mu je društvo čoveka. Uskratiti im to je naprosto okrutno. Cane Corso može biti odličan pas čuvar u stanu ili kući ali imajte na umu da mu je potrebno dosta kretanja i vežbe . Duge šetnje i trčanja su mu svakodnevna potreba. Cane Corso obožava da bude uključen u svakodnevne porodične aktivnosti i nikako nije preporučljivo samo ga pustiti u dvorište - i to je to . On može podneti sve vremenske uslove ali ono što neće podneti je odvojenost od porodice i zajedničkih aktivnosti .
Americki Staford Terijer (AST)
Staford - Američki stafordski terijer6Oglasi Staford - Američki stafordski terijerAmerički stafordski terijer spada u grupu: Terijeri. Težina: 24-30kg, visina: 41-48cm, boja: sve boje su dozvoljene.Američki stafordski terijer je veoma istrajan pas koji voli da se igra. Sposoban je da ceo dan provede u igri i ponavljanju određenih radnji, tako da je obuka za njega prirodan i zabavan proces koji ga ne čini nervoznim. Zbog svoje uravnotežene naravi dobro se pokazao kao terapijski pas. Može mu se pripisati netrpeljivost prema drugim psima, ali se to može korigovati pravilnim vaspitanjem i pravovremenom socijalizacijom. Izuzetno je hrabar pas.Američki stafordski terijer mora odavati utisak velike snage u odnosu na svoju veličinu. To je dobro građen pas, mišićav ali okretan i graciozan, koji budno prati okolinu. Treba da je čvrst, ni dugonog ni hrtast.IzgledUši mogu biti kupirane ili nekupirane. Ako su nekupirane treba da su kratke, u vidu poluruže ili uspravne. Uši koje slobodno padaju se kažnjavaju. Oči su tamne boje, okrugle, smeštene nisko i veoma razmaknute. Njuška kod ovog psa je srednje dužine, zaobljena u gornjem delu i naglo se skuplja ispod očiju. Vilice dobro istaknute, donja je jaka i čvrsta. Usne su čvrste i dobro priležuće, bez delova koji vise. Gornji cekutići su u uskom dodiru sa prednjom stranom donjih sekutića (makazasto zubalo). Njuška treba da bude apsolutno crna. Vrat jesrednje dužine, snažan, lagano izbočen, sužava se od plećki prema potiljku. Koža na vratu nije opuštena. Ramena su jaka i mišićava, a lopatice široke i kose. Rebra dobro zasvođena, duga prema zadnjem delu. Prednje noge dovoljno razmaknute što omogućuje pravilan razvoj grudi, koje su visoke i široke. Leđa su prilično kratka. Blago zasvođena od grebena prema trupu i ca umereno kratkom kosinom od od trupa prema korenu repa. Slabine blago uvučene. Rep jekratak u odnosu na visinu, nisko usađen, postepeno se stanjuje prema vrhu. Nije ni uvijen ni izdignut iznad leđa. Rep se ne kupira. Prednje hoge moraju biti prave, kosti su jake i zaobljene, podlaktice čvrste i prave. Zadnje noge su veoma mišićave, potkolenice su spuštene i nisu okrenute ni unutra ni spolja. Šape su srednje veličine, zbijene i čvrste. Korak kod ovog psa treba da je elastičan. Dlaka je kratka, gusta, čvrsta pri dodiru i sjajna.
Rottwiler
Rotvajler - Kinolog Štrebel tvrdi da je ovo tipičan nemački pas i da vodi poreklo od bavarskih pastirskih pasa. Po mišljenju drugih poznavalaca, rotvajler je nastao od mastifa, koji su u Nemačku došli sa rimskim invazijama.Davno, bio je prilično rasprostranjen u švajcarskim kantonima Argovija i Safhaus, kao i u oblasti Rotvajl, na jugu Virtemberga. Grad Rotvajl su u srednjem veku često posećivali trgovci stokom, koji su poveravali rotvajleru, snažnom i hrabrom psu, da bdi istovremeno kako nad njihovim krdima, tako i nad njihovim sopstvenim životima, jer, obzirom da su često nosili sa sobom značajne sume novca, dešavalo se da budu omiljene žrtve raznoraznih razbojnika.U gradu se takođe nalazila i značajna korporacija mesara koji su za svoje potrebe koristili rotvajlera, zbog čega je i nazvan "mesarski pas". Oko 1900. godine, pas je ostao bez posla, kada je, dekretom, zabranjeno da se stoka kreće putevima.Tokom Prvog svetskog rata, rotvajler je dobio ulogu u nemačkoj vojsci. A 1966. godine, rasa je definitivno određena i priznata. Ovaj snažan pas je lukav i veoma inteligentan. Izuzetno je izdržljiv i ima mnogo ljubitelja.Rotvajler je neustrašiv i efikasan pas čuvar, koji nikad ne laje bez razloga. Potrebna mu je sloboda, i ne podnosi da ostane suviše dugo vezan. Može da bude veoma disciplinovan ako njegov gospodar ima dovoljno autoriteta i ako je strastven uzgajivač.Trenutno ga koriste u austrijskoj policiji. Smiren, odan i pametan, strpljiv je sa decom, ali može da bude krvoločan sa strancima. Uopšteno govoreći, svojom proporcionalnom staturom, rotvajler daje utisak mišićavog, snažnog, gipkog i izdržljivog psa. Vrat je jak, ramena su impresivne širine, dok je telo nabijeno.Ovaj atletski građen pas, prirodno se kreće kasom. Glava mu je široka sa malim ušima u obliku trougla, visoko postavljenim i spuštenim, sa lepo razvijenim čelom, naboranim kada je pas na oprezu. Oči su mu bademaste, tamno smeđe boje, mirnog pogleda; gubica je naoružana moćnim čeljustima. Dlaka je crne boje, sa jasnim plamenim oznakama na obrazima, gubici, ispod vrata, na grudima, na nogama, iznad očiju, ispod korena repa, koji je sečen i nalazi se u horizontali.Dlaka je kratka, kompaktna i kruta. Malo je duža na licu, na zadnjim šapama i na repu, više nego na ostalim delovima tela. Poddlaka nikada ne sme da se vidi ispod dlake.
Nemacki Ovcar (vucjak)
Rotvajler - Kinolog Štrebel tvrdi da je ovo tipičan nemački pas i da vodi poreklo od bavarskih pastirskih pasa. Po mišljenju drugih poznavalaca, rotvajler je nastao od mastifa, koji su u Nemačku došli sa rimskim invazijama.Davno, bio je prilično rasprostranjen u švajcarskim kantonima Argovija i Safhaus, kao i u oblasti Rotvajl, na jugu Virtemberga. Grad Rotvajl su u srednjem veku često posećivali trgovci stokom, koji su poveravali rotvajleru, snažnom i hrabrom psu, da bdi istovremeno kako nad njihovim krdima, tako i nad njihovim sopstvenim životima, jer, obzirom da su često nosili sa sobom značajne sume novca, dešavalo se da budu omiljene žrtve raznoraznih razbojnika.U gradu se takođe nalazila i značajna korporacija mesara koji su za svoje potrebe koristili rotvajlera, zbog čega je i nazvan "mesarski pas". Oko 1900. godine, pas je ostao bez posla, kada je, dekretom, zabranjeno da se stoka kreće putevima.Tokom Prvog svetskog rata, rotvajler je dobio ulogu u nemačkoj vojsci. A 1966. godine, rasa je definitivno određena i priznata. Ovaj snažan pas je lukav i veoma inteligentan. Izuzetno je izdržljiv i ima mnogo ljubitelja.Rotvajler je neustrašiv i efikasan pas čuvar, koji nikad ne laje bez razloga. Potrebna mu je sloboda, i ne podnosi da ostane suviše dugo vezan. Može da bude veoma disciplinovan ako njegov gospodar ima dovoljno autoriteta i ako je strastven uzgajivač.Trenutno ga koriste u austrijskoj policiji. Smiren, odan i pametan, strpljiv je sa decom, ali može da bude krvoločan sa strancima. Uopšteno govoreći, svojom proporcionalnom staturom, rotvajler daje utisak mišićavog, snažnog, gipkog i izdržljivog psa. Vrat je jak, ramena su impresivne širine, dok je telo nabijeno.Ovaj atletski građen pas, prirodno se kreće kasom. Glava mu je široka sa malim ušima u obliku trougla, visoko postavljenim i spuštenim, sa lepo razvijenim čelom, naboranim kada je pas na oprezu. Oči su mu bademaste, tamno smeđe boje, mirnog pogleda; gubica je naoružana moćnim čeljustima. Dlaka je crne boje, sa jasnim plamenim oznakama na obrazima, gubici, ispod vrata, na grudima, na nogama, iznad očiju, ispod korena repa, koji je sečen i nalazi se u horizontali.Dlaka je kratka, kompaktna i kruta. Malo je duža na licu, na zadnjim šapama i na repu, više nego na ostalim delovima tela. Poddlaka nikada ne sme da se vidi ispod dlake.
